Višak kilograma kao odbrana od tuđih očekivanja
Kada nas neko napadne svojom projekcijom, u pokušaju da komunicira ili razmeni nešto s nama, zapravo nam nameće kako treba da se ponašamo i kako da reagujemo. Tada u nama počinju da se bude otpori i impulsivne reakcije.
Neko se povuče, preuzme krivicu, snosi odgovornost i za sebe, i za ono što drugi oseća. Na svoj bol koji oseća, doda još i tui bol, pa oseća duplo.
Neko se tada snažno bori, napada, vređa, brani se i time zadaje još više bola i sebi i drugima. Neko uđe u mazohizam.
Unutrašnji haos - od Eve do Lilith
Šta se za to vreme dešava u našem unutrašnjem biću, u našoj duši?
Naše unutrašnje “ja,” izvorno, autentično - ono „ja sam ja“ - zaprepašćeno posmatra dramu.
U nedostatku kvalitetnih alata za reakciju, sve u nama vrišti na napadača - ali nečujno. Nečujni unutrašnji krik dovodi do do stvaranja naših iluzija u pokušaju da se zaštitimo uzvratimo, u nama se javljaju razne reakcije, upadamo u razne uloge pokušavajući da zaštitimo naše izvorno biće.Nemi od užasa, upadamo u mazohizam, sadizam, u tiranina, u žrtvu, pravimo se mrtvi...
Ispadamo iz raja i sa pozcijie ljubavi razmene i uzajamnog poštovanja, umesto prijatelja, članova porodice, kolega, oko sebe vidimo nakaze koje nas probadaju, crpe našu energiju, lepe svoju sluz po nama i guše naš izraz.
Od Eve koja je uivala u raju, postajemo Lilit koja pokazuje svoju tamnu stranu.
Ona napada, vređa, brani se, bori se za sebe svim raspoloživim načinima.
Ona je je i potentna, kreativna, seksualno slobodna, ne da na sebe - i koristi sva sredstva da preživi.
Da li znate zašto smo stalno gladni? Pročitajte ovde
Kad padnemo u iluziju: borba bez pobednika
U dodiru sa tuđom iluzijom o nama, naše izvorno biće se odvaja od svog originala, izlazi iz svoje izvorne božanske frekvencije - i postaje reakcija na ono što mu je projektovano. Tako se pred nama vodi Don Kihotovska borba za pravdu i istinu.
Naravno - pobednika nema.
Jer niko nije u kontaktu sa sobom.
Šta nam pokazuje konstelacija?
Šta je konstelacija pokazala kao rešenje?
Ući u sebe.
Posmatrati dramu iz unutrašnjeg mira.
Pustiti da se odvija - ali svesno. Kao da imamo svoju „to-do“ listu:
✔ Da li je ovo što o meni govore tačno?
✔ Da li me zaista pogađa?
✔ Da li je ovo moj sadržaj ili tuđi?
Posmatrati sopstvene impulsivne reakcije koje su često na "autopilotu", ponete masom i navikama. Umesto toga - prvo isceliti sebe.
Zaštititi se oreolom unutrašnjeg mira.
Isceliti impulsivni deo svesti.
Kako da odgovorimo - a da ostanemo svoji?
Naći lek - zdravu reakciju.
Kao kad te boli glava, pa popiješ Brufen. Vidiš da i onog drugog boli glava. Ne lečiš ga. Ne spašavaš ga. Ne menjaš ga. Ne savetuješ ga. Samo pokažeš sebe kao primer i kažeš:
„Mene je bolela glava. Popila sam Brufen. Pomoglo mi je. Možda pomogne i tebi.“
Bez nametanja, bez napada, bez odbrane - jer ne moramo da dokazujemo da smo dovoljno dobri.
Niti je naš posao da menjamo druge.
Niti njihov da menjaju nas.
Primer tišine koja leči
Naš zadatak je da prvo osvestimo sebe, da iscelimo sebe, da impulsi postanu reakcije koje leče, koje su zdrave za telo - a time i za dušu.
I iz tog stanja - šaljemo impuls drugima.
Tako menjamo svoju dolinu.
Tako postajemo drugačija okolina.
Na vrisku - ne uzvraćamo vriskom.
Na udar - naš odgovor je tišina.
I u toj tišini - oni neće čuti nas.
Čuće sebe.
U takvom odnosu više nema ratovanja.
Samo prihvatanje različitih pozicija.
