Na nivou duše, duboko smo povezani sa svim članovima našeg porodičnog stabla, i živima i mrtvima. Efekti isceljujućeg rada se razmotavaju i pokazuju u svom sopstvenom vremenu, kada odustanemo od potrebe da sami nešto učinimo. Tek kad sve koji pripadaju našoj porodici držimo u svom srcu, u svesnoj ljubavi, tek kada njihove sudbine i terete poštujemo i prihvatimo kao njihove, tek tada, dečija odanost u kojoj ljubav i pripadanje znače živeti posledice života drugih, ostaje bez svoje svrhe. Tek tada, patnju zamenjuje priznavanje i unutrašnji mir prihvatanja onoga šta (i kako) jeste. Tada smo slobodni živeti sebe…
Možda ćete, koračajući tim putem, naići na otpor u mislima ili strahovima. Prisetite se olakšanja koje ste osjetili duboko u sebi, nastalo u toku rada na radionici kada je rešenje nađeno, ili kad je nova slika ugledala svetlost dana. Duša sad drži tu novu sliku, tu novu predstavu, i tokom vremena se sa njom sjedinjuje, na način koji donosi najviše dobra.
Svaki pokušaj uticanja na taj proces, kroz diskusije, logično I umno razlaganje, analiziranje ili istraživanje, potpuno je nepotreban. Verujte sebi da ćete napredovati. Proces će se odvijati po svojoj posebnoj dinamici, možda vrlo kratko, možda mesecima, a ponekad je za potpuni efekat potrebno I godinu ili dve nakon intenzivnijih radova.
Ako poželite podeliti svoja iskustva, podelite sa drugima vaše nove uvide, a ne izvorni problem. Gledanje na rešenje dozvoljava problemu, koji je sada prošlost, da pozitivno utiče na sadašnjost. A sadašnjost je sve što jeste.
Želim vam sve najbolje!
( zapis Heinza Starka)
