Varenje je proces razlaganja hrane do nasitnijih sajstojaka. Varenjem se sve što smo pojeli usitnjava, prerađuje i razlaže na hranljive sastoke. Nesvarljivi ostatci se izbacuju.
Varenje počinje u ustima i završava se u crevima. Vrši se na 2 načina - mehanički i hemijski.
Mehanički se hrana usitnjava, prvo pomoću super secka, naših zuba, a zatim se šalje u blender, želudac gde se meša, bućka i dodatno sitni. Svo to ustinjavanje hrane prati hemija, enzimi, kiseline, žuč i druge supstanjce koje vrše razlaganje. Tako da se varenje sastoji iz usitnjvanje i razlaganja hrane. Da bi bilo lako i brzo, a mi vitalni, zdravi i puni energije potrebno je pratiti dva pravila, brzine i kiselosti, tj PH vrednosti sokova potrebih za varenje. Zbog toga bi baš kao na auto putu, trebalo poštovati brzinu. Posebna traka, najbrža je za ugljene hidrate (skrobove), sledi ih druga traka, proteini, i na kraju teretnjaci, treća spora traka za masti.
Zadržavanjem hrane, zbog vlage I toplote, dolazi do fermentacije i truljenja hrane, prilikom koje se stvaraju izduvni gasovi, tj toksični sastojci kao što su alkohol, sirćetna kiselina i drugo.
Ugljeni hidrati su brzi, jer je to jedina hrana čije varenje počinje već u ustima. Ustinjvaju se žvakanjem i razlažu uz pomoć pljuvačke. Time je završena prva faza brzo i potpuno. Kada stignu u želudac, oni su završli prvu fazu verenja i sada pazuraju, kao na pokretnim stepenicama, varenje uglenjih hidrata privremeno prestaje, zbog visoke kiselosti želudačnog soka. Ugljieni hidrati čekaju dok ne stignu u tanko crevo.
Hrana, sada tečna, se iz želudca spušta u tanko crevo. Tanko crevo, dugo 6 metara, sastoji se od 3 dela i prava je fabrika za varenje hrane, koja sadrži enzime za varenje proteina, enzime koji razlažu skrob na proste šećere i žuč koja omogućava mešanje masti i vode. Hrana se tu dodatno vari, a ontrakcije tankog creva spuštaju hranu dalje u crevo kako bi razložena hrana mogla da se apsorbuje apsorbuje u krv i limfu.
U tankom crevu se nastavlja varenje ugljenih hidrata. Ovde važi jedno veoma važno pravilo, koje glasi da se apsorbovanje hrane ne vrši prema brzini kojom je hrana stigla u crevo, već prema brzini razlaganja hrane na proste sastojke. Pošto su uljgeni hidrati stigli već polusvareni, njihovo dalje varenje ide brzo. Za razliku od proteina i masti, koji se ne vare u ustima, već taj proces započinju tek kad stignu u želudac. Proteini i masti svoju prvu fazu varenja započinju u želucu. Zato dolazi do zastoja kada se loše kombinujehrana, jer ugljeni hidrati pojedeni u kombinaciji sa proteinima i mastima, moraju da čekaju da se kod njih završi prva faza varenja. Dok čekaju dolazi do fermentacije i truljenja.
U debelom crevu, koje se sastoji iz 6 delova, završava se apsorpcija vode i elektrolita i eliminiše preostali relativno suvi otpad.
Konzumiranjem hrane i pića i sekrecijom tečnosti u samim crevima dolazi do slivanja približno 19 litara tečnosti u debelo crevo dnevno. Ako se ta tečnost ne apsorbuje adekvatno, dolazi do dehidracije.
Pogedajte još i pravila kombinovanja hrane ovde
