)
)
Kako se osećam kada sam sa ovom osobom? I još važnije:
Kako se osećam posle našeg susreta?
Da li sam mirnija, veselija i ispunjena? Ili sam stalno umorna, napeta, kriva, tužna i iscrpljena?
Naravno, svako od nas nekada ima loš dan. Nekada ćemo mi biti osoba kojoj je potrebna podrška, a nekada će to biti neko drugi.
Problem nastaje kada je u odnosu stalno jedna osoba ta koja daje, sluša, razume i pomaže, dok druga samo uzima. Zdrav odnos traži razmenu.
PRIHVATANJE NE ZNAČI DA SVE MORAMO DA TRPIMO
Jedna od najlepših stvari koje možemo dati drugoj osobi jeste prihvatanje. To znači da ne pokušavamo stalno da je menjamo. Ne volimo nekoga samo kada se ponaša onako kako mi želimo.
Možemo imati različita mišljenja. Možemo imati različite navike. Možemo se ne slagati.
Ali možemo reći: „Ne mislim isto kao ti, ali te poštujem.“
Prihvatiti osobu ne znači da moramo voleti svako njeno ponašanje. To je veoma važna razlika. Možemo voleti osobu, a ipak reći: „Ovo što radiš mi ne odgovara.“
Možemo nekoga razumeti, a ipak ne dozvoliti da nas povređuje. Možemo biti dobri, a ipak reći - ne.
PODRŠKA JE JEDNA OD NAJLEPŠIH STVARI U ODNOSU
Svi želimo da imamo nekoga ko će se iskreno obradovati kada nam nešto uspe. Nekoga ko će reći:
„Bravo!“ „Drago mi je zbog tebe.“ „Verujem u tebe.“
Prava podrška ne znači da ćemo nekoga hvaliti bez razloga ili govoriti mu ono što želi da čuje.
Podrška znači da vidimo ono dobro u drugoj osobi. Da primetimo njen trud. Da priznamo njen uspeh.
Da ne budemo škrti na lepim rečima. Ponekad jedna jednostavna rečenica može mnogo da znači:
„Vidim koliko se trudiš.“ „Dobro si to uradila.“ „Hvala ti.“ „Drago mi je što te imam.“
Često mislimo da druga osoba već zna da je volimo, cenimo ili poštujemo. Ali lepo je to ponekad i reći.
ZDRAV ODNOS TRAŽI GRANICE
Mnogi ljudi misle da granice znače hladnoću ili odbacivanje. Ali granica ne znači: „Ne volim te.“ Granica znači: „Znam šta mi odgovara, a šta ne.“
Na primer, možemo voleti prijateljicu, ali ne možemo svake večeri do dva sata ujutru slušati njene probleme. Možemo voleti člana porodice, ali ne moramo dozvoliti da nas vređa. Možemo voleti partnera, ali ne moramo prihvatiti svako njegovo ponašanje. Granica može biti vrlo jednostavna:
„Ne želim da razgovaraš sa mnom tim tonom.“
„Sada nemam vremena.“
„Potrebno mi je da se odmorim.“
„To mi ne odgovara.“
„Ne želim to.“
Ne moramo se sat vremena pravdati zato što smo rekli ne. Ne moramo se osećati krivima zato što imamo svoje potrebe. Zdrava osoba ne želi da kontroliše drugu osobu. Ali isto tako ne želi ni da bude kontrolisana.
VAŽNO JE DA ZNAMO DA RAZGOVARAMO
Problemi postoje u svakom odnosu. Ali problem sam po sebi ne mora da uništi odnos. Mnogo je važnije šta radimo kada se problem pojavi. Nekada ćutimo predugo. Trpimo. Skupljamo ljutnju. Pravimo se da je sve u redu. A onda jednog dana puknemo. Zato je bolje reći šta nam smeta dok je problem još mali.
Ali nije svejedno kako to kažemo. Postoji velika razlika između:
„Ti si užasna osoba!“ i „Povredilo me je to što si uradila.“
Prva rečenica napada osobu. Druga govori o ponašanju. Ne moramo nekoga ponižavati da bismo rekli da nam nešto ne odgovara. Možemo biti iskreni i ostati pristojni. Možemo reći: „Volim te, ali ovo ponašanje ne mogu da prihvatim.“ To je često mnogo teže nego vikati. Ali je mnogo korisnije.
DOBAR ODNOS POČINJE ODNOSOM SA SOBOM
Često očekujemo da nam druga osoba da sve što nam nedostaje. Da nas voli. Da nas uverava da vredimo. Da nas stalno razume. Da nas usreći. Naravno da nam je potrebna ljubav drugih ljudi. Ali važno je da i mi imamo dobar odnos sa sobom. Da umemo da se pitamo:
Šta ja želim?
Kako se ja osećam?
Šta mi je potrebno?
Šta mi odgovara, a šta ne?
Ako stalno zaboravljamo sebe zbog drugih ljudi, vremenom možemo postati umorni i ljuti. Možemo davati i davati, a onda jednog dana reći: „Posle svega što sam učinila za tebe!“
Zato briga o sebi nije sebičnost. Kao u avionu kada prvo stavite masku sebi, pa onda možete pomoći drugome. Ako smo potpuno iscrpljeni, teško možemo dati nešto dobro drugoj osobi.
ZDRAV ODNOS SE NE DOBIJA - ON SE GRADI
Možda je najvažnije da zapamtimo ovo: Dobar odnos se ne dešava sam od sebe. On se gradi.
Gradi se malim stvarima. Načinom na koji razgovaramo. Načinom na koji slušamo. Načinom na koji kažemo da nam je stalo. Načinom na koji rešavamo problem. Našom sposobnošću da kažemo i da i ne.
Zdrav odnos nije savršen odnos. U njemu će biti neslaganja. Biće loših dana. Biće trenutaka kada se ne razumemo. Ali u zdravom odnosu postoji želja da se čujemo i razumemo. Postoji poštovanje. Postoji podrška. Postoji sloboda da budemo ono što jesmo. I postoji razmena.
Zato možda s vremena na vreme možemo sebi postaviti nekoliko jednostavnih pitanja:
Da li mogu da budem svoja u ovom odnosu?
Da li mogu otvoreno da kažem šta osećam?
Da li se moje granice poštuju?
Da li i ja poštujem granice druge osobe?
Da li više dajem ili više primam?
Da li postoji razmena?
Da li se pored ove osobe osećam dobro?
Odgovori na ova pitanja često nam mogu reći više o odnosu nego hiljadu teorija. Jer zdrav odnos, na kraju, nije komplikovan. To je odnos u kojem postoje: poštovanje, prihvatanje, podrška, iskrenost, granice i spremnost da zajedno gradimo nešto dobro. A možda je najlepše kada možemo da kažemo:
„Pored tebe mogu da budem ja. A i ti pored mene možeš da budeš ti.“
