Stalno me ljudi pitaju, šta da radim, nemam samopouzdanje, ili ne ide mi posao zaglavio sam se, ili ne znam koja je moja životna svrha, šta ću sa sobom…I ja stalno, kao papagaj, sto puta ponavljam isto: „Moraš da složiš porodično stablo“.
Na to uvek dobijem isti odgovor: „Neću da radim mamu, neću da radim babu“ i slično.
I onda ja kažem: „Ne radiš ti babu. Ti radiš sebe. Ne slažeš ti porodično stablo da bi učino nešto za mamu ili babu, nego za sebe!“ (Mada ne znam šta je loše u tome učiniti nešto za njih, ja sam za svoje činila i to sa ljubavlju).
Slaganje porodičnog stabla služi da upoznaš sebe. Ti ne poznaješ sebe. Živiš razne identifikacije koje si stekao tokom života. Glumiš neke razne uloge koje si naučio tokom života u porodici, školi, društvu.
Tu si pokupio, ušao u neke uloge koje igraš sa mamom, učiteljicom, i ko zna sa još kim. Pa si tako malo heroj, malo žrtva, malo spasilac, malo vojnik, malo advokat i ko zna šta sve. I onda to kopiraš na sve ostale odnose koje imaš: sa partnerom, sa prijateljima, sa decom, itd.
Kako upoznaješ sebe kroz rad na ličnom razvoju?
Tako što sedneš u tišini, fokusiraš se na sebe i svoje telo i osećaj u telu. Zatim zamisliš preko puta sebe svoju mamu, ili učiteljicu, ili neku scenu iz života koja te proganja, ili se fokusiraš na nedostatak samopouzdanja, i tada osvestiš kako ti je. Doživiš sebe, situaciju ili osobu na iskren, otvoren način. Tako vidiš šta si pokupio od drugih, ko to sve u tebi i iz tebe misli, govori, ponaša se ovako ili onako. Kakve otpore i blokade gajiš u sebi, kakve toksine nosiš.
Tek kada doživiš sebe u odnosu na njih počinješ da vidiš razliku. Tada vidiš šta ti želiš, šta tebi nedostaje, i koje bi ponašanje, ili osobinu, ili ulogu ti želeo da imaš. Kako moraš da se ponašaš, a kako bi u stvari želeo da se ponašaš. Radom na sebi ovako, kroz korake čišćenja od negativnih emocija, uverenja osećaja i kreiranje zdravih po tvojoj meri, ti upoznaješ sebe, i živiš iz sebe.
U tom radu 1 na 1 ti duhovno kreiraš sebi ono iskustvo koje nisi proživeo. Kreiraš malog sebe ili neku apstraktnu osobinu, kao režiser, proživljavaš u sebi taj film koji kreiraš i gledaš. Kroz taj proces stičeš iskustvo koje je sada deo tebe. Tako kreirajući deo po deo ti upoznaješ sebe kroz razne situacije, stičeš novo iskustvo, obogaćuješ svoje znanje i stičeš nove veštine. Istovremeno ti upoznaješ sebe, kreiraš i gradiš novog sebe. I taj novi ti postaje tvoja nova veština i daje ti samopouzdanje. Daje ti nove vrednosti po tvojoj meri.
Za većinu je ovo dosadan i mukotrpan proces. Ali u životu većinu stvari radimo rutinski, ponavljamo. Zašto to onda ne bi radili kako mi želimo na svoj način da uživamo u tome, da nam bude lepo dok prolazimo kroz taj proces? I kada stignu nagrade, a stignu, da znamo da smo ih postigli sami, da budemo zadovoljni i ispunjeni sobom zbog toga, i da shvatimo da je naša života svrha da postanemo zdravi ljudi, sa dobrim veštinama i sposobnostima.
Šta ima važnije od toga?
Pročitajte više o tome kako se piše i Rad na porodičnoj mapi
