Tokom rada na grupnoj radionici, otpakovala se blokirana tuga u vidu tužne balerine u beloj haljini kojoj nije dopušteno da razvije svoj talenat i pleše u radosti i veselju.
Nastavak rada na individualnoj radionici doneo je detaljnije uvide, i balerina je postala mlada - stan je tužan što iz njega nije izašla nijedna mlada i što nije bilo svadbenog veselja, što je bio prirodni put razvoja porodice.
Grupne radionice oslobađaju velike energetske blokade nastale tokom porodičnih trauma i ponovo puštaju životnu energiju da teče slobodno.
Koliko su precizne u „vidovitim uvidima“ zavisi od samih učesnika. Svako energije filtrira kroz svojih 5 fizičkih čula, kao i kroz svoja duhovna čula, čakre. Onoliko koliko su ljudi energetski protočni i duhovni, koliki im je nivo suptilne energije i koliko su im razvijeni mašta i kreativnost, toliko će detaljno i bajkovito oslikavati ono što doživljavaju tokom rada. Onaj kome je jaka logika (a logika je jezik prošlosti), taj će davati i svedenije uvide i objašnjenja.
Zato je kombinacija grupnih i individualnih radionica dobitna kombinacija. Na grupnim se odblokiraju teške stvari, koje jedan čovek teško može da iznese. A zatim se na individualnoj sve to detaljno osvesti kroz svoj filter i dođe do rešenja po meri samog klijenta koji je postavio rad.
Rešenje za ovaj rad je - vratiti sreću i veselje u stan.
Reč vodiitelja radionice: Nakon smrti člana porodice, svako je ostao učauren sam u svojoj tuzi i nosio se sa tim kako je najbolje umeo. Neko u poslu, neko sa prijateljima, neko je osnovao novu porodicu i nastavio se život dalje. Neko je tu tugu i pustio, a neko ostao tugujući i danas, petnaestak godina kasnije.
Kako su oni mogli da izađu iz te tuge ranije, nekih godinu dana posle smrti? Tako što je trebalo da međusobno podele i tugu, baš kao i sreću. Trebalo je da nastave da se okupljaju zajedno za praznike i da se suoče sa tugom i bolom, da gledaju porodične albume, da se prisećaju lepih stvari koje su delili zajedno i da deo toga nastavi da živi danas. Na kraju bi se taj bol podelio i brže i lakše prevazišao.
Prihvatilo bi se da je nešto nestalo, i na njegovom mestu bi nastali neki novi odnosi, puno zdraviji od onih koji su danas.
Zaključak: Tugu treba deliti sa drugima, baš kao i sreću.
