U pokušaju da zaštitimo sebe ponašamo mi koristimo razne nesvesne mehanizme odbrane.
Kako to radimo? Nesvesno. To su, na primer, one situacije kada ne možemo da se nosimo sa stresom i svakodnevnim životnim aktivnostima, pa ostajemo u krevetu bez snage. Ili kada se neko izviče na nas, a mi uplašeni ćutimo, pa posle dođemo kući i posvađamo se sa partnerom, decom, porodicom.
Sve su to nezreli načini ponašanja, jer ne umemo bolje.
U pokušaju da zaštitimo sebe ponašamo se kako najbolje znamo. Na različite načine se trudimo da se prilagodimo situaciji. Često to radimo automatski i nesvesno, i dešava se da preterujemo i kada nema potrebe za time.
Nesvesno potiskujemo, poričemo, fantaziramo, maštamo, projektujemo na druge i živimo u iluzijama negirajući realnost. Sve je bolje od toga da patimo.
Ovi mehanizmi vladaju našim ponašanjem, a to nije prirodno.
Zato je njihova evolucija neophodna, ako mislimo da napredujemo i razvijamo se.
Instinktivne reakcije nastale kao rezultat preživljavanja i reakcije na životno opasne situacije. Ako te traumatične situacije ne obradimo, ne osvestimo, ove reakcije postaju naš automatski način ponašanja u svim sličnim situacijama. Mi ove reakcije zapamtimo i čim osetimo opasnost, ponašamo se slično i onda kada nam život nije ugrožen. Iako nisu mehanizmi odbrane, one stvaraju blokade i ponašanje kao da to jesu. Instinktivno reagujemo u „bori se ili beži” stilu ili nekoj od blažih varijanti. Blaže varijanta tog „bori se”: napadni, preti, zavodi, nerviraj se. Blaže varijante „beži” su: zamrzni se, onesvesti se, predaj se, pravi se glup, uzvrpolji se...
Ako mislimo da budemo zdravi, uspešni i da napredujemo i razvijamo se, važno je da ih osvestimo i prevaziđemo.
Karakterni nedostaci
Zašto su loši po nas mehanizmi odbrane? Zato što utiču na naš karakter i stvaraju loše navike, nedostatak discipline i odgovornosti. Plus: blokiraju našu životnu energiju tako da ne možemo da nađemo smisao i svrhu u svom životu.
Poricanje - kada se pravimo da bolna situacija ne postoji, jer je preteška.
Regresija - kada reagujemo kao dete.
Impulsivnost - bučno reagovanje.
Izolacija - kada se zatvaramo sami sa sobom i tražimo rešenje problema.
Podeljeno mišljenje - kada jedno radimo, a drugo mislimo, nesvesni nesklada.
Projekcija - pridavanje sopstvenih neželjenih misli drugoj osobi, koja to nema.
Reakciona formacija - obrtanje neželjenih osećanja u njihove suprotnosti.
Neurotični mehanizmi odbrane
Nastali su kao način součavanja sa stresom. To su:
Potiskivanje - nesvesno blokiranje neprihvatljivih misli, osećanja i nagona.
Pomeranje - preusmeravanja misli, osećanja i nagona sa jedne osobe ili stvari na drugu.
Intelektualizacija - preterano razmišljanje kada smo suočeni sa nekim neprihvatljivim nagonom, situacijom ili ponašanjem bez uključivanja emocija.
Racionalizacija - davanje drugačijeg objašnjenja za nečija zapažanja ili ponašanja, sa ciljem menjanja stvarnosti.
Poništavanje - pokušaj da se popravi šteta.
Zreli mehanizmi odbrane
Zreli mehanizmi odbrane su ono čemu svi težimo. Služe da se nađe balans između prijatnih i neprijatnih situacija. Zahtevaju trud i vežbu, ali koriste nam da nađemo balans i da prihvatimo sebe i druge. To su:
Sublimacija - traženje balansa tako što pomoću humora ili fantazije, mašte, preusmeravamo neprijatne misli, emocije u prijatne. Stvaramo osećaj udobnosti, a nedostižne želje pretvaramo u maštu i kreativno razmišljanje .
Kompenzacija - balansiramo snagu i slabost, jačajući samopouzdanje. To je, na primer, situacija kada osoba ne ume da peva, ali je zato dobar sportista.
Asertivnost - nalaženje balansa tako što se iskazivanje svojih potreba i misli vrši na direktan, siguran i pun poštovanja način i sluša ono što drugi govore.
Nastavak, mehanizmi odbrane 2, psiho-energetske blokade, pročitaje OVDE
Radionica „Slagalica života" nudi vam mogućnost da isprobate napredne tehnike rada na sebi za unapređenje kvaliteta života. Aktivnim učešćem na radionicama, otkrićete jedan novi svet, nevidljiv golim okom. Prepoznaćete razne tuđe uticaje na vas i na vaš život, kojih ranije niste bili svesni. Otkrićete ono što utiče na ostvarenje vaših ciljeva, na vaše zdravlje, uspeh rast i razvoj. Sticanjem novih uvida tokom radionice, menja se vaša percepcija, šire vidici, povećava razumevanje drugih ljudi i sveta oko vas, razvija se svest o kompleksnosti svega što vas okružuje i što doživljavate.
Kad sagledate širu sliku, u stanju ste da te tuđe uticaje otpustite s ljubavlju i uz blagoslove i da počnete da živite sebe, iz dubine svoje duše.
Pismo, umesto razgovora, kao posrednik između dve osobe, stvara prostornu i vremensku distancu u komunikacji. Rešava konflikt, omogućava razmenu stavova, dovodi do poravnanja, vraća mir i raskida toksičnu vezanost za drugu osobu.
Opraštatanje je e proces koji se uči. Nije lako oprostiti. Opraštatanje je e proces koji se uči. Potrebno je znati kako teče proces opraštanja i onda to i vežbati. Prvi korak je da razumemo zašto je važno da oprostimo.
