„Bavljenje sobom” na kvalitetan način podrazumeva rad na svom ličnom razvoju. Neprekidno od vas zahteva da unapređujete sebe i svoje veštine, da učite i stičnete nova znanja. I to ne samo da dva-tri puta odete na neki kurs, nego da se bavite sobom dokle god ste živi. Sada je popularno ići na „duhovne” i „cauching” radionice. I to je super. Bolje nego da sedite u kladionici ili kafiću po ceo dan. Ali često posle toga ljudi misle „ja znam sve o tome. Bio sad na tome! ” . Pa, nije baš tako. Čuti i biti i zaista to posle praktikovati - nije isto.
Kako Ošo kaže, strah od poznavanja sebe, to je najveći strah na svetu. Toliko mnogo smo osuđivani od strane drugih, i za najmanje greške, da smo počeli da se plašimo sebe. I onda nam nije preostalo ništa drugo nego da bežimo od sebe. Stavljamo maske, jurimo za novcem, trčimo za bilo čime samo da se ne bismo opustili i bili sami sa sobom. Jer onda moramo da se suočimo sa sobom i vidimo sebe. A ljudi to ne žele. Mi smo toliko mnogo osuđivani od svih i svakoga, bez izuzetka, da je za nas prirodno da smo uvaćeni u tu veliku zaveru osuđivanja. Baš kao što su drugi osuđivali nas, mi osuđujemo druge; to je obostrana zavera. Čak i ne primećujemo kad to radimo. Kada se bavimo sobom, tada prvo čujemo tuđe mišljenje o nama, da smo ružni, tromi, spori, glupi i ko zna šta sve još. Transformacija počinje kada počnemo da slušamo sebe i bavimo se sobom.
Da biste se zaista bavili sobom, potrebni su hrabrost i volja. Pratiti sopstveno ponašanje i razmišljati o sebi, o drugima i o svetu oko nas - neophodna je dnevna rutina. To je deo svakodnevnog života, baš kao što su to ručak ili večera. Samo što je ovo hrana za dušu, „duhovni obrok”.
U duhovnu hranu spada briga o vašoj duši. Kada nešto radite iz duše, to znači da radite sa ljubavlju. Kada dođete na posao i volite prostor u kom radite i ljude koji vas okružuju, vaš posao se razvija i raste. Sve što volite i čemu posvećujete pažnju, buja. Baš kao i biljka koju zalivate i negujete.
Ako na vaš posao stignete i sa vrata zračite nezadovoljstvom, odmah sednete za sto i ne pogledate nikoga oko vas, odratite ono šta morate i odete nezadovoljni kući, vi zapostavljate sebe. Kada tako nezadovoljni dođete kući, nastavljate da zračite to nezadovoljstvo i na ukućane. I vi u stvari ne živite život kakav želite i koji imate pravo da živite. A možete drugačije. Samo ako se malo potrudite.
Kažu, najteže je početi! Pa nije. Najteže je preseći: „E, sad mi je dosta!” i odllučiti: „Hajde da nešto učinim za sebe!”. Umesto da iz dana u dan živite automatski, po navikama od juče, malo zastanite. Potrudite se da oslušnete sebe, a zatim da napravite nešto dobro sebi u čast i vašem životu u čast. To ne mora biti nešto veliko. Za početak, dovoljni su šetnja za dobro raspoloženje i razgovor sa sobom za jasnije razmišljanje. Nagrada je ogromna i trud se isplati. Otrkićete ponovo svoje samopoštovanje, ono dete u sebi koje nisu zatrovali društvo i ljudi oko vas.
