Amigdala nam je u davnoj prošlosti pomagala da preživimo. Kada bismo videli tigra, amingdala bi nam palila alarm bori se ili beži. Bez nje ne bismo znali šta je strah, a u opasnim situacijama se ne bi reagovali.
U današnje vreme nam pomaže da prepoznamo za nas opasne situacije, ljude ili objekte. Na svako neprijatno iskustvo koje dolazi iz okoline, naša amingdala, prva prikuplja i „obrađuje” informacije koje primamo preko čula. To je brzi put koji dovodi do instant reakcije. Očita informaciju, poveže je sa prošlim iskustvima, i ako prepozna negativno, opasno iskustvo kaže bori se ili beži. Često nam se dešava i da se skamenimo, baš kao u priči o Meduzi. Kada pogledamo u opasna iskustva iz prošlosti, ukopamo se kao kamen. Umesto da živimo u sadašnjosti, mi proživljavamo prošlu situacijiju kao sadašnjost, jer tamo nas vodi naša amingdala, u prošla Na nove situacije koje doživljavamo sada, a podsećaju na opasne situacije iz prošlosti, ali sada više nisu tako opasne po život, reagujemo instinktivno, kao kada vidimo tigra. Okamenimo se.
Na polju međuljudskih odnosa i uzajamne komunikacije, dobro bi bilo da, kada se uverimo da nismo u životnoj opasnosti, pređemo na ponovnu obradu informacija i sporiji put. Sporiji put je kada umesto instant reakcije, iz afekta, informacije dobijene od amingdale dešifrujujemo ponovo, "natenane". Koristeći sada emocionalnu inteligenciju, donosimo zaljučak šta činiti sada, a ne šta činiti kao da se nalazimo u prošlosti.
Amingdala je naziv za dve međusobno povezane žlezde, oblika i veličine badema, koje se nalaze sa obe strane našeg mozga u blizini slepoočnica.
U davnoj prošlosti, amingdala je bila alarm koji nam javljao beži, bori se, opasnost. U današnje vreme, amingdala je još uvek linkovana na staro sećanje, i izaziva kod nas impulsivne rakcije. Svaka promena je potencijalni rizik, opasnost i time neprijatna za nas. Prva reakcija koju imamo iz Amingdale na to je da je izbegnemo, čak i ako može biti korisna za nas. Mi smo prirodno skloni da izbegavamo situacije u kojma se osećamo neprijtano.
Jedan od razloga što ljudi ne žele dublje da rade na sebi je baš zato. Rad na uzroku problema vodi nas u prošlost, a prošlost budi neprijatne uspomene. A ko želi da mu bude neprijatno?
Kada premotamo vreme unapred, stara veza amingdala i opasnost, može puno da nam škodi u svakodnevnim odnosima sa drugim ljudima. Skloni da generalizujemo podatke, opasnost, neprijatno mi je - beži, dovode do povlačenja u sebe, depresiju, anksiozost, hronično izbagavanje neprijatnih situacija i drže nas u začaranom krugu. Nesrećni smo jer izbegavamo neprijatna osećanja i time ne obradjujemo te podatke, nego uvećavamo klupko nerazrešenih doživljaja.
Prikrivajući neprijatne doživljaje želimo da se zaštititimo, jer nismo naučili kako da se sa njima nosimo i šta da radimo kada se pojave.