Da bismo svarili semenje i orašaste plodove neophodni su nam enzimi. Postoje tri osnovne vrste enzima: enzimi za varenje, metabolički enzimi i prehrambeni enzimi. Enzimi za varenje pomažu da se hrana svari, a metabolički enzimi pomažu biološke procese u organizmu. Ove dve grupe enzima se nalaze u našem organizmu. Prehrambeni enzimi se nalaze u sirovim namirnicama i pomažu varenje konkretne namirnice u našem organizmu.
Sve tri pomenute vrste enzima su nam potrebne za pravilno funkcionisanje organizma, te korišćenje vitamina i minerala koje unosimo kroz ishranu.Funkcija enzima:
- hemijski procesi u organizmu (metabolički i enzimi za varenje)
- razgradnja hrane (prehrambeni enzimi)
- sprečavanje truljenja delimično svarenih proteina, neželjene fermentacije ugljenih hidrata i kvarenje masti u sistemu za varenje.
.
Fitinska kiselina sadrži se u spoljnom sloju orašastih plodova, zrna, semenki i mahunarki. Ako se ne neutrališe, ova kiselina u crevima vezuje kalcijum, magnezijum, bakar, gvožđe, cink, fosfor i druge minerale i na taj način sprečava njihovu apsorpciju. Pored toga, fitinska kiselina blokira enzime koji su potrebni za varenje hrane i samim tim ga otežava.
Potapanje i klijanje su najefikasniji načini da se smanji fitinska kiselina. Na taj način povećava se i hranljiva vrednost orašastih plodova, semenki i sl.
Šta i kako potapati?
Sirove orašaste plodove, semenke, mahunarke i žitarice zaliti čistom mlakom vodom i ostaviti preko noći na sobnoj temperaturi. Ujutru prosuti vodu i oprati ih.
ŽITARICE
Kada govorimo o bezglutenskim žitaricama kao što je heljda, proso, te amarant i kinoa koje nisu žitarice, ali se pripremaju na isti način: one takodje sadrže fitinsku kiselinu u opni i idealno je klijati ih ili kuvati najmanje 2h, za one koji radije kuvaju.
Dobar deo današnjih bolesti creva (sindrom iritabilnog creva, kolitis, celijaklija, ali isto tako i jednostavnijih problema kao što je naduvanost, stomačni bolovi, gasovi, hroničan zatvor, alergije), navode neki autori, potiče od prevelike konzumacije integralnih žitarica, mahunarki i orašastih plodova koji nisu adekvatno tretirani
U čemu namakati?
Namakanje možete vršiti u čistoj vodi ili još bolje vodi sa limunom/sirćetom ili vodi sa glinom da neutrališete potencijalne gljivice koje posebno vole indijske orahe i pšenicu. U svakom slučaju, namakanje treba da traje min 7h, a najbolje je preko noći. Ujutru ćete videti malu klicu na orašastom plodu. Nakon 7h u mlakoj i kiselkastoj vodi se najbolje neutrališe fitinska kiselina. Neutralizacijom fitinske kiseline i oslobađanjem blokatora enzima nudimo našem organizmu mogućnost da iskoristi sve vitamine iz žitarica, orašastih plodova, mahunarki i semenja, a posebno vitamine B kompleksa. Za sve one koji vole da kuvaju, kuvanjem se takođe neutrališe deo fitinske kiseline, ali je i dalje poterbno namakanje jer oslobađa veću količinu fitinske kiseline. Kuvanje sa algama (kombu, nori, wakame, arame) doprinosi takođe neutralizaciji fitinske kiseline i boljem varenju.
Da li ih posle namakanja sušimo?
Možete ih konzumirati u mokre ili iskoristiti za pravljenje nekog krema ili torte. Ukoliko ste namakali veću količinu, zgodno je da je prosušite na dehidratoru, suncu ili radijatoru. U svakom slučaju temperatura grejnog tela ne treba da prelazi 40. C.
Zašto je dobro namakati orašaste plodove, semenke i žitrice?
1. Da uklonimo ili umanjimo efekte fitinske kiseline
2. Da uklonimo ili umanjimo količinu tanina
3. Da neutrališemo blokatore enzima
4. Da podstaknemo proizvodnju korisnih enzima.
5. Da povećamo količinu vitamina, posebno B vitamina.
6. Da razbijemo gluten i olakšamo varenje
7. Da proteini budu lakši za apsorpciju
8. Da izvršimo prevenciju gubitka minerala zbog fitinske kiseline
9. Da neutrališemo toksine u crevima
Izvori
www.vita. rs
FB notes Dušan Jurković FB grupa Samoizlečenje
