Vazduh
Život započinje prvim udisajem a završava se izdisajem. Sva živa bića na planeti Zemlji da bi živela moraju da dišu.
Disanje je prva stvar neophodna za život. Mišić kojim se pravilno diše je dijafragma. Mi treba da dišemo stomakom, a ne plućima. Organ za disanje je nos. Nos je prilagođen tako da osim što udiše kiseonik, udiše i pranu, životnu energiju neophodnu za život.
Većina nas se guši. Ne diše pravilno, naše ćelije su hronično bez kiseonika. Uloga disanja nije samo da obezbedi metabolizam i snabdevanje ćelija hranom i energijom, već disanje obezbedjuje i baznu ph sredinu u krvi.
Postoji spljašnje i unutrašnje disanje.
Spoljašnje disanje je unošenje vazduha iz spoljne sredine i izbacivanje vazduha u atmosferu. Kiseonik iz udahnutog vazduha u plućnim alveolama difuzijom prelazi u krvotok, a istovremeno ugljen dioksid difuzijom iz venske krvi prelazi u alveole odakle sa izdahnutim vazduhom napušta pluća.
Unutrašnje disanje je poznat oje kao metabolički proces. Metabolički proces u ćelijama pretvara molekule glukoze u hemijsku energiju potrebnu za osnovno funkcionisanje tela tj. života.
Funkcije disanja su:
- unos kiseonika u telo,
- izbacivanje ugljendioksida iz tela,
- regulacija telesne temperature,
- regulacija acido-bazne ravnoteže u telu.
Voda
Voda je druga stvar neophodna za život. Voda koju pijemo iz vodovoda je mrtva voda, u klasterima. Nama je potreba živa voda, sunčana voda koja nosi informacije od sunca. Fomrla žive vode je H4O. Može da se pije i flaširana voda, koja se u staklenoj flaši izloži suncu.
Hrana
Mi smo plodojedi. Meso nas kiseli, kiselo nas guši i na kraju nas bakterije pojedu.
Mi nismo mesožderi. Meso izaziva kiselost u našem ogranizmu, kisela sredina oduzima kiseonik, privlači bakterije i izaziva bolesti.
Primer
Zatvorenike u Kini hranili su samo mesom. Posle nekog vremena toliko im se zakiselio ogranizam, da su ih pojele bakterije i oni su umrli.
Mi nismo ni biljojedi, jer ne možemo da varimo celulozu. Nismo predodređeni da jedemo stabljike, neko semenke i plodove.
Ako uporedimo čovekov organizam sa dizel autom u koji sipate benzin, ići će on. Ali će brzo pregoreti. Tako isto i ljudski organizam se ponaša sa mesom.
Zašto je važna blago bazna sredina ?
U baznoj sredini ima kiseonika. U kiseloj sredini nema kiseonika, ona pokupi kiseonik i ćelije se guše, naš organizam se guši. Ćelije onda alarmantno pokušavaju da uzmu kalcijum, jer on smanjuje kiselost, i uzimaju ga odakle stignu, iz kostiju zuba i organizam se spašava ali nastaju osteoporoza i sl
Uticaj misli i emocija na zdravlje tela
Pored vazduha, hrane i vode, važan je i uticaj emocija i naše percepcije na kiselost organizma.
Dr Otto Warburg je 1923. dobio Nobelovu nagradu za otkriće da je uzrok raka kiselost organizma. Osnovni uzrok karcinoma je nedostatak kiseonika u telu, što stvara toksičnu sredinu. Ćelije raka su anaerobne i ne mogu preživeti u sredini sa visokim sadržajem kiseonika, ne mogu opstati u alkalnoj sredini.
Ukoliko u telu već postoje kancerozne ćelije, one dodatno proizvode mlečnu kiselinu i povećavaju kiselost tela. Zato je važno unostiti alkalnu haranu koja mogu pomože alkalizaciji. Pored hrane važno je redovno raditi na obradi emocija koje izazivaju kiselost u telu.
Prema dr Robertu O. Jangu, negativna mentalna stanja dovode do većeg stepena metaboličke kiselosti u telu nego hrana. Čovek može kreirati dva do tri puta više kiseline svojim mislima I negativnim emocijama nego što to čine mlečni ili životinjski proizvodi za koje se inače zna da imau jak zakiseljavajući efekt na telo.
Zato je rad na razvolju naše svesti I kreiranju zdravih pozivitnih misli I emocja jakok važna za naše zdravlje.
Mozak je mišić koji koristi energiju iz tela, baš kao I ostali mišići. Tom prilikom se I u ćelijama mozga kao I u ostalim mišićima u telu stvara kiselina I koja se prirodno eliminišu kroz kanale za eliminaciju: bešiku, disanje znojenje I defekaciju.
Pozitivne emocije kao što su ljubav, radosti, zahvalnost i oproštaj stvaraju alkalnu sredinu u telu.
Negativne emocije kao što su bes, mržnja i strah imaju toksičan efekt u telu. Posebno su štetni strahovi, koji stvaraju najizraženiju kiselinsku reakciju koja se čak I sa alkalnom ishranom, teško čisti iz ogranizma I mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene komplikacije ako se ne učini ništa s postojećim negativnim emocijama.
Primer:
Koliko su štetne jake negativne emocije pokazuje eksperiment u kome su uzorci krvi uzeti od osoba koje su bile izložene jakom besu ili strahu, ubrizgane u zamorčiće, izazvale smrt zamorčića u roku od 2 minuta.
Kod čoveka to nije tako brzo, ali ovaj eksperiment dovoljno govori o štetnosti jakih negativnih emocija.
Kisela sredina tela je podloga za mnoge bolesti. Karcinom nije isključivo rezultat kiselosti tijela, ali postoji visok stupanj korelacije, kao što postoje jaki naučni Stoga, da bismo doveli sebe u što bolje pH stanje tijela, prvi korak bi bio rad na svemu što nas stresira i stvara loše emocije, kao i korigiranje prehrane ukoliko nije alkalna. Bez toga se ne može ići dalje i gajiti u sebi emocije radosti, zahvalnosti i ljubavi.
je blago alkalna sredina. Ne samo da se u takvoj blago alkalnoj sredini osjećamo bolje i izbjegavano brojne zdravstvene probleme, već se povećava šansa i efikasnost oporavka od degenerativnih oboljenja.
Ako smo u negativnim emocionalnim stanjima koja vode tijelo u kiselost, to otežava tijelu da se oporavi od bolesti i regenerira, jer mnoge bolesti cvjetaju u kiseloj tjelesnoj sredini, a posebno karcinom.
omogućiti sebi brži napredak ka zdravijem tijelu, umu i boljem kvalitetu života.
Rad na ličnom razvoju, grupni I individualni tremani u važni za mentalnu higijenu uma i zdravo emotivno stanja a time I stvaranje optimalne pH vrednosti tela, tj. blago alkalne.
Kombinacija tretmana i samostalnog redovnog rada na sebi omogućava najbrži lični I stvara uslvoe za dobro zdravlje I doprinose aktivaciji procesa samoisceljenja.
Više o tremanima za rad na svom ličnom razvoju pročitajte OVDE.
