UGLjENI HIDRATI, PROTEINI I MASTI U LjUDSKOJ ISHRANI

Bolje je koristiti termički obrađena zrna nego brašno, odnosno hleb, a kada se koristi brašno - ono treba da bude od celog zrna, uključujući i mekinje i klice.

Minerali i vitamini, kao i celuloza i vlakna - sve se to nalazi se u spoljašnjem omotaču zrna.

Prosti ugljeni hidrati su manje preporučljivi, jer njihov unošenje dovodi do naglog skoka glukoze u krvi, tako da pankreas prekomerno radi lučeći velike količine insulina. Vrlo brzo nakon toga, nivo glukoze u krvi pada i remeti se rad centralnog nervnog sistema, kome su glukoza i kiseonik osnovna hrana. To stvara osećaj gladi i potrebnu za novom količinom hrane, posebno slatkiša, i tako se u dužem periodu može oštetiti pankreas.

Kad koristimo rafinisano belo brašno i njegove proizvode, iz kojih su svi minerali i vitamini već odstranjeni, naš organizam mora da troši sopstvene zalihe minerala i vitamina da bi uspeo da ih svari.

Beli rafinisani šećer je jedna od najštetnijih namirnica za sve organe našeg organizma i treba ga potpuno isključiti iz ishrane. Umesto njega, povremeno možemo koristiti med, agavin sirup, javorov sirup, steviju, malteks.

PROTEINI imaju gradivnu ulogu u čovekovom organizmu i mogu biti biljnog i životinjskog porekla. Životinjske belančevine, kao što su meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi, treba da čine manji deo unetih proteina. Prednost treba dati biljnim proteinima sadržanim u mahunarkama, kao što su pasulj, sočivo, boranija, grašak, soja, leblebije, kao i onim koje se nalaze u orašastim plodovima.

Bela mesa su preporučljivija od crvenih, a i bela riba ima prednosti u odnosu na ribu sa crvenim mesom i plavom kožom, kao što su skuša, losos, tuna.

Jaja treba koristiti u ograničenim količinama, a što se tiče mlečnih proizvoda, probavljiviji su ovčiji i kozji proizvodi nego kravlji. Fermentisani proizvodi, jogurt i kiselo mleko, lakše se vare nego sveže mleko. Kod većine ljudi renin i laktaza, koji su potrebni za razlaganje i probavu mleka, nestaju već posle treće godine života. Zato se u toku metabolisanja mleka stvara toksična sluz, koja oblaže zidove creva, onemogućava apsorpciju hranljivih materija i taloži se u gornjim respiratornim organima, izazivajući kijavice, upale sinusa, brnohitis, astmu.

MASTI mogu biti životinjskog porekla (zasićene masnim kiselinama) i biljne, koje sadrže mono i polizasićene masne kiseline. Najbolji izvor masnoća su nerafinisana, hladno ceđena biljna ulja, koja su bogata A, D i E vitaminima, kao što su maslinovo, susamovo, bundevino, laneno, kukuruzno ulje. Ova ulja čiste jetru i žučne puteve i podižu nivo korisnog, a smanjuju procenat štetnog holesterola u krvi.

Rafinisana ulja i margarini su veoma štetni, jer stvaraju preduslove za kardiovaskularne probleme, a slična je situacija i sa životinjskim mastima, među kojima je jedino riblje ulje korisno.

Semenke i jezgrasti plodovi su značajan izvor masti i nezasićenih masnih kiselina, a sadrže i značajne količine minerala, vitamina i proteina. Malo se teže vare, pa ih ne treba unositi u velikoj količini. Najbolje je da ih samlevene dodajemo žitaricama i povrću, a posebno se preporučuju: badem, lešnik, orah, kikiriki, indijski i brazilski orah, semenke suncokreta, bundeve, lana i susama.

Vesna Zdihan, magistar farmacije i homeopatije

Kontakt na email: [email protected]