Minerali koje dobijamo iz hrane, a ne posredstvom tableta, uvek su u kombinaciji sa aminokiselinama, vitaminima, kao i sa drugim mineralima, i organizam ih lako prepoznaje i potpuno iskorišćava.
Jedan od najboljih izvora minerala i vitamina su morske alge koje spadaju u najhranljivije od svih namirnica na planeti. U procesu rasta, alge preobraćaju neorganske minerale iz morske vode u organske mineralne soli, koje se spajaju sa aminokiselinama, a to je najbolji način da ih naš organizam iskoristi. Treba ih unositi što češće kao dodatak supama, čorbama, varivima, žitaricama.
Morska so je takođe dobar izvor minerala. Dobija se isparavanjem morske vode na suncu. Ona sadrži 95% natrijum hlodrida i 5% drugih minerala. Što se tiče ljudskog organizma, potrebe za solju zavise od spoljašnje temperature i znojenja prilikom fizičkih aktivnosti. Najbolje ju je koristiti tokom kuvanja, a ne preporučuje se da se jela kasnije dosoljavaju. Odličan izvor minerala je i himalajska so, koja je poslednjih godina sve više u upotrebi, dok običnu kuhinjsku so treba izbegavati jer zadržava vodu u organizmu.
U povrće koje treba uzimati zbog velike količine neophodnih minerala spadaju kelj, karfiol, keleraba, brokoli, raštan, blitva, paškanat, šargarepa, maslačak, peršun, rotkvice, cvekla, celer, bundeva, tikvice, krastavac, paprika, zelena salata, crni i beli luk, vlašac, praziluk. U voću se takođe nalazi velika količina minerala neophodnih za sve biološke funkcije.
Kalcijum je nezamenljiv u izgradnji kostiju i zuba, kao i za regulaciju pH vrednosti krvi, za zgrušavanje krvi i rad srca. Pogrešno se smatra da su mleko i mlečni proizvodi najbolji izvor kalcijuma. Mleko sadrži kazein, koji se u želucu zgrušava u gustu masu koja zarobljava kalcijum, pa se on stoga vrlo teško iskorišćava. Ovog minerala ima dovoljno u susamu, jezgrastim plodovima, zelenom lisnatom povrću, maslačku, peršunu, morskim algama, plodovima mora, ribi i soji. Ako prekomerno u organizam unosimo meso, mleko i jaja, kao i belo brašno i šećer, doći će do poremećaja pH krvi, koja postaje kisela, umesto da bude blago alkalna. U tom slučaju, organizam troši sopstvene zalihe kalcijuma da bi neutralisao kiselu reakciju krvi.
Kalijum je mineral koji jača mišiće i održava ravnotežu minerala, kao i telesnu težinu. Ima ga u mahunarkama, kupusu, voću, kestenu, jezgrastim plodovima, algama, zelenom lisnatom povrću.
Natrijum potpomaže varenje, reguliše telesne tečnosti i rad srca, ubrzava eliminaciju ugljendioksida. Nalazi se u krastavcu, korenastom i zelenom lisnatom povrću, kao i u morskoj soli i algama.
Gvožđe učestvuje u stvaranju hemoglobina i mioglobina, i prisutno je u integralnim žitaricama, mahunarkama, jezgrastim plodovima, semenkama, zelenom lisnatom povrću, kao i u voću - kako svežem, tako i suvom.
Jod, koji je veoma značajan za stimulaciju rada štitne žlezde, kao i za rast i razvoj, nalazi se u ribi, morskoj soli, algama, zelenom lisnatom povrću.
Hlor potpomaže varenje i pražnjenje, reguliše rad srca. Ima ga u povrću kao što su celer, kupus, kelj, rotkvice, pašakanat, zelena salata, ali takođe i u morskoj soli i algama.
Fosfor učestvuje u izgradnji kostiju, zuba, kose, nervnog tkiva. Pomaže ćelijama da resorbuju masnoće i ugljene hidrate. Nalazi se u voću, povrću, semenkama, mahunarkama, jezgrastim plodovima i integralnim žitaricama.
Minerali se u homeopatskoj praksi često koriste za pripremu izuzetno važnih, dobrih i delotvornih homeopatskih lekova, a knjige dr Jana Šoltena, koje objašnjavaju način korišćenja minerala u homeopatskoj praksi, nezamenljiva su pomoć svima nama koji se homeopatijom bavimo.
Vesna Zdihan, magistar farmacije i homeopatije
Kontakt na email: [email protected]
