Na učinak leka mogu uticati i očekivanja sa kojima ljudi dolaze na homeopatski pregled. Neki pacijenti koriste podsticaj koji im daje homeopatija da bi suštinski promenili svoj život, a neki se zadovoljavaju time da se smanje neprijatni simptomi, koji im smetaju u svakodnevnom životu. U tim slučajevima, fizički simptomi se olakšavaju ili potpuno eliminišu, ali isceljenje dubokih mentalno-emotivnih slojeva nije postignuto. Probleme u procesu isceljenja imaju i oni pacijenti koji nisu čvrsto rešeni da homeopatija bude njihov izabran metod lečenja, već lutaju između homeopatije i konvencionalne medicine, čiji je raspon dostupnih terapija sveden na hemijske supstance, a dijagnoza predstavlja samo puki latinski naziv za grupu simptoma. Često se dešava da pacijenti dođu kod homeopate razočarani efektima zvanične medicine, jer sa lekarom nisu uspeli da ostvare bliskiji kontakt. Neki se plaše homeopatije jer su čuli da reakcije na homeopatsku terapiju mogu biti burne, pa nisu sigurni da li mogu s tim da izađu na kraj.
Činjenica je da homeopatija kod jednog broja ljudi dovodi do privremenog pojačavanja tegoba. To što zovemo pogoršanjem, predstavlja krizu isceljenja, u kojoj se pacijent samo privremeno oseća lošije, pre nego što će se njegovo stanje poboljšati. Uprkos toj činjenici, većina pacijenata ističu da imaju unutrašnji osećaj da se dešava nešto dobro i veoma su optimistični. Najčešće se prvo poboljša stanje energije, a tek nakon toga sledi poboljšanje na nivou fizičkih simptoma. Nekad se desi da homeopatski lek privremeno više pogorša psihičke, nego fizike simptome, pa pacijenti češće i više plaču, ili su ljuti, ili nervozni. Povremeno isplivaju na površinu osobine ili osećanja za koje je pacijent mislio da ih uopšte ne poseduje. Ta su osećanja sve vreme bila prisutna, ali, pošto su bila prikrivena i potisnuta, ljudi ih nisu bili svesni. Često se desi da imamo osećanja kojih se stidimo i plašimo se šta će se desiti ako ih drugi primete, a nekad strahujemo od siline sopstvenih osećanja i nismo sigurni možemo li da ih kontrolišemo.
Homeopatija podstiče unutrašnju transformaciju, kojoj se neki pacijenti opiru, jer im je lakše da se drže onoga što im je već poznato, nego da se upuštaju u rizične promene. Nekad ne znaju kako da te promene realizuju, a desi se i da pokušavaju da ignorišu ili poreknu probleme, kojih su postali svesni posle uzimanja homeopatskog leka.
U nekim slučajevima, pacijent se bolno suočava sa ograničenjima, u kojima je godinama živeo, počinje da otkriva i spoznaje svoju životnu svrhu i da uklanja odbrambene stavove. Homeopatski lekovi oslobađaju negativne energetske obrasce, pa, kad se uspostavi slobodan protok energije, osete u sebi prazninu, koja je i ranije postojala, ali je nisu bili svesni. Tu prazninu su možda ranije popunjavali hranom ili alkoholom, a sada iznalaze drugačije načine da popune svoju potrebu za ljubavlju i bliskošću.
Na kraju, nije retkost da se dogodi da, posle isceljenja određene grupe problema, počnu da se pojavljuju potpuno novi simptomi, kojih ranije nije bilo, što je znak potrebe da se u životu izvrše i neke druge promene. Život je dinamičan i naše putovanje kroz život je večita potraga za smislom i mogućnost za pronalaženje novih pristupa življenju.
Vesna Zdihan, magistar farmacije i homeopatije
Kontakt na email: [email protected]
